Blog članak koji je napisao Katerina Pajić

Slika Katerina Pajić
napisao/la Katerina Pajić - ponedeljak, 12. februar 2018., 11:29
Bilo kom na svetu

Jedan sasvim običan dan ...

Budilnik. Zar je već jutro? Sad sam legla. Kupatilo. Kafa. Doručak za decu. Stižem sve. Bar mogu na miru frizuru da namestim.

 „Ajde dečice, zakasnićete. Spremila mama doručak.“ Šta da obučem, sve mi neopeglano, a peglala sam sinoć satima? Šminka.  Dobro je, stižem. „ Je l ste sve spakovali za školu? Pa kako ne znate šta vam treba? Da spakujemo sve?“ Meni uvek sve treba. Možda i njima.  E, imam vremena, taman sudove da operem, da ne stoje tako. Rokovnik, planer, dva telefona, neseser, rezervne čarape, ako ove puknu. Čekaj, ne ide mi sad ova torba. Prebaci u drugu. Gle, ovde su mi naočare, ja ih tražim danima. Ihh, kad već prođe sat vremena! „ Polazimo, odmah, mama kasni!“.

 

Ključevi. Ključevi?! Malopre sam ih držala u ruci! U torbi su... Ma da se vratim po kišobran? Bolje. I rukavice i šal. Šta ja znam šta će biti do popodne. Ostade mi fascikla na stočiću!! Šta bih radila pred sastanak, šiznula! Sad je sve tu?

Pekara. Gužva. Smisli se čoveče! „Senvič i sok.“ Ajde ženooo.. Evo sad sam zakasnila zbog nje.  Da l ću jednom da krenem na vreme? Vidi kakvo sunčano jutro, umesto da uživam u šetnji do posla ja opet trčim. Samo deca da porastu, sve menjam.


„Dobro jutro, kolege! Na šta misliš šta mi je to? Gle – ćerkin blok za likovno, ostade kod mene. Važno da sam sve svoje ponela, danas nas čeka puno obaveza. Jeste, jeste, samo dobra organizacija i sve se postiže.“

„Zlato, ostao ti blok za likovno kod mene. Pa ne mogu da ti donesem u školu, radim. Pozajmi danas list od nekog, vratićeš. Kaži učiteljici da neće da se ponovi. Je l si jela? Šta si jela? Sve da pojedeš...“

Sat vremena do sastanka. Dobro, skoro sve mi je spremno. Evo, samo sitnice. Kad ću jednom da budem potpuno spremna. Stižem.. Samo da proverim imejl i fejs. Sanja je onlajn, bar da joj se javim, juče nisam stigla, a obećala sam: “ Šta ima, Sanja? Kad pijemo kafu? Može, važi, javljam ti se.“ Kad da joj se javim, ove nedelje nema šanse, a za vikend sam obećala deci izlet. Sledeće nedelje, ako sad sve završim.Gde sniženje? Čizme? Jao, trebaju mi nove, baš takve. Idemo za vreme pauze zajedno.“


„Krećemo kolege, nema vremena. Vi prvi izlažete. Dobra ideja. Šta misle ostali?“ Samo da mi se ne prodaju čizme. „ Pomoći ću vam ja oko toga, ne brinite. To ću večeras da vam pošaljem imejlom.“ Kako ću da postignem, ne znam. „ Dogovorilli smo se sve. Vraćamo se tekućim poslovima. Jao, jeste, zaboravila sam da imamo i tu tačku. Sad ćemo to, za deset minuta.“ Pola sata kasnije: Još samo sto obaveza da završim i mogu kući... Kad je pre 12h. Kafa. Imejlovi. Papiri. Dokumentacija. Zakazivanje. Banka. Kafa. „ Molim, pile. Je l gotovo? Pa zašto ne zoveš tatu? Ne može? Dobro, mama će. Šta je bilo na fizičkom, ispričaj mi? Bravo!“

Klijent 1. Klijent 2. Kancelarija 1, kancelarija 2, kancelarija 3... Računovodstvo, pravna služba, banka. Kraj radnog vremena. Dobro. Ovo, ovo, ovo i ovo ću sutra. To ću na brzinu. Sad moram kući.


Vrtić. Škola. Prodavnica. Kada ću konačno na tu jogu da krenem? Vidi nokti kakvi su mi.

Kuća. Ručak. Pospremanje. „Evo, sad ću da se igram sa tobom, samo da završim. Šta ti imaš za domaći? Da pregledam? Ne spava mama, evo igramo se. Može pica za večeru. Jeste, obećala sam.“ Knjigu nisam pročitala ni do pola, a treba već da je vratim. Samo da vidim šta ima na fejsu. „Sanja, pa rekla sam da ću da te zovem, nisam stigla nikako. Koji kurs da upišem? Pa nemam vremena ja za kurs... Upravljanje vremenom?! Misliš da će mi pomoći? Poslednja šansa za mene?! Pa hajde, hoću. Uglaviću ga nekako između peglanja, veš mašine, domaćih zadataka, posla i muža.. Jaoooo, muž!!!“

 „Prijavi nas na taj kurs, molim te.“

[ Izmenjeno: petak, 23. februar 2018., 14:13 ]