Blog sajta

Slika Vladimir Stanković
napisao/la Vladimir Stanković - ponedeljak, 28. avgust 2017., 18:00
Bilo kom na svetu

Ja u školu idem i dobar sam đak!

Onomad kad sam ja krenuo u školu, ista je bila bastion znanja, veština, kulture, vaspitanja i svega nečeg lepog. Tako su mi bar govorili odrasli i, istini za volju, par dana sam i imao takav utisak.

Onda sam se malo uplašio dežurnog učitelja koji je, iz njemu znanih razloga, bio ljut i preglasan, pa sam se uplašio jer ne povlačim baš vešto olovku i te kose crte ne liče na one učiteljičine, a posle sam prestao da se plašim, počeo sam da vežbam, redovno pišem domaće zadatke i, s nestrpljenjem čekam nove.

Kad sam završio fakultet, iznova sam čitao stručnu literaturu i pronalazio novu, jer sam shvatio da moram dalje da učim zbog sebe. Internet kao nepresušni izvor podataka, dodatno mi je olakšao usavršavanje, jer sam bibliotečki fond oblasti koje su me zanimale već odavno iscrpeo.

 

Kroz formalno obrazovanje, osim diplome, stekao sam i određene veštine, radne navike i primarno znanje kojim se nisam zadovoljio. Kroz dotadašnje iskustvo i praksu stekao sam i informalno obrazovanje, ili po narodski rečeno – životnu školu, koja je neophodna, ali sa njom mora pažljivo, jer ume da odvuče u sasvim suprotnom pravcu od željenog. To je škola koja se najskuplje plaća, ali ne treba je se odricati, naprotiv, ona vas nauči kroz lične greške, kroz uspone i padove, kroz pobede i poraze da postanete čovek. Istina, pametnije je učiti na tuđim greškama, ko može i ume.

Da se vratim na temu - sistem formalnog obrazovanja od onog mog vremena do danas, nije se mnogo promenio, a u međuvremenu, promenilo se bukvalno sve ostalo. Od potreba industrije, savremenih tehnologija i alata na dugme ili taster, do pojave potpuno novih zanimanja. Zbog toga su i potrebe pojedinca sasvim drugačije, a formalno obrazovanje je tromo, ne prati vreme i ne zadovoljava te potrebe.

Znanja i veštine prenose se prema unapred određenom planu i programu, koji se ne bavi mnogo individualnostima i zato je neophodno neformalno obrazovanje.

Najbolje je kombinovati oba, već u toku prvog početi sa drugim.

Evo jednostavnog primera: na tržištu rada najviše se traže programeri, dizajneri, ljudi koji kreiraju sadržaj, ljudi koji rukovode proizvodima – „Product owner-i“ i slični profili. Iako brojne obrazovne ustanove marketiraju ove profile i nude formalno obrazovanje za iste, ne postoji škola čiji je program bar približno usaglašen sa potrebama tržišta. Čak i da hoće, samo u jednoj školskoj godini izmene se programski jezici, zastari tek napisani udžbenik, pojavi se još nekoliko novih zanimanja i opet korak nazad.

Upravo zato diploma i formalno obrazovanje nisu dovoljni.

"Formalno i neformalno obrazovanje su komplementarni. Oni koegzistiraju. Elementi jednog se mogu naći u onom drugom".

Šta ovo konkretno znači?

Formalno obrazovanje je veoma značajno, neosporno i bez dileme. Svaka država posebno ističe svoje najbolje obrazovne institucije. Najbolji kadrovi upravljaju najjačim svetskim kompanijama i ekonomijom koja nosi državu.

A opet, nove tehnologije i savremene potrebe iziskuju neprekidno učenje, usavršavanje, sticanje novih znanja i veština, kako bi se zadovoljilo društvo i pojedinac. Pogledajmo, recimo, detalj iz biomedicine: veštačka ruka, šaka koja ima sve funkcije kao prava! Koliko multidisciplinarnih oblasti je utkano u samo jedan cilj i potrebe velikog broja ljudi na planeti, zar ne? 

Celoživotno učenje, kao neformalno obrazovanje, je neophodno. Ali, tu se javlja dilema oko koje se duže od decenije polemiše: ako neformalnom obrazovanju odredimo jasne, sveobuhvatne kriterijume kvaliteta i time ga akreditujemo, priznamo kao važan deo modernog obrazovanja, postoji opasnost da ono, na taj način, postane toliko slično formalnom, da bi time izgubilo svoje specifičnosti i paradoksalno - izgubilo svoju vrednost!

Zato je neformalno obrazovanje danas fleksibilno, pojednostavljeno i prilagođeno pojedincu ili ciljanoj grupi sa jasno definisanim ciljevima. Dobrovoljno je i ne zavisi od godina, iskustva i prethodnog obrazovanja.

Predavač treba da bude dobro obučena i kompletna osoba, jer njegova uloga nije samo da predaje, već i da sa polaznicima razmenjuje iskustva i veštine, da se uči kroz praktičan rad, tako da oni koji uče budu aktivni činioci procesa učenja. Karakteristika neformalnog obrazovanja je i njegova usmerenost na proces, a ne samo na rezultat učenja. Pored toga, neformalno obrazovanje dostupno je uglavnom svima, učesnici su svesni da uče, a aktivnosti se planiraju prema potrebama učesnika.

Svi programi neformalnog obrazovanja mogu se svrstati u dve široke kategorije i namenjeni su najrazličitijim ciljnim grupama:

  • obrazovni programi kojima se stiču različita znanja i veštine;
  • programi koji se tiču vaspitanja u odnosu na životne stavove i vrednosti.

Baš zato, sa neformalnim obrazovanjem se može početi već u najranijem uzrastu. Ono uključuje četiri faze: iskustvo (metode učenja), refleksiju (emocije i doživljaj i razmišljanja), uopštavanje (identifikacija, zaključak) i primenu. Bitno je napomenuti razlike između formalnog i neformalnog obrazovanja. Ključna je ta što formalnim dobijate diplomu, a neformalnim praktično i upotrebljivo znanje i veštine, u mnogo većoj meri od stereotipnog i rigidnog obrazovnog sistema u formalnom obrazovanju. 

Neformalno obrazovanje ima fleksibilnost programa obuke i bolje prilagođavanje realnim potrebama pojedinaca i ciljnim grupama, ili potrebama kompanija.

 

I da ne dužim više, reći ću da je meni neformalno obrazovanje i stalna potreba za novim znanjima, omogućilo da savladam nekoliko potpuno drugačijih oblasti, sa kojima se nisam susreo tokom formalnog obrazovanja. Tu diplomu nemam, ali imam dovoljno znanja da radim zajedno i jednako dobro sa ljudima koji su stekli formalno obrazovanje iz tih oblasti.

Čovek se uči dok je živ, bilo i biće.

Mogu nam uzeti posao, imovinu, mnogo toga, ali nam nikada niko neće uzeti naše znanje. A znanje je velika moć.

 

[ Izmenjeno: ponedeljak, 27. novembar 2017., 19:18 ]

Komentari

     
    Slika Marija Stojanović Petkovski
    napisao/la Marija Stojanović Petkovski - ponedeljak, 28. avgust 2017., 10:36
    Bilo kom na svetu

    3 psihološka trika za uspešno vođenje tima

     

    Iako možda mislite da je vođenje tima nešto sa čime se susreću samo ljudi u većim kompanijama, to, zapravo, nije tačno. Ukoliko ste barem jednom morali da sarađujete sa nekim u bilo kom poslu, vi ste bili tim. Možda niste bili lider tog tima ili idejni tvorac posla, ali susreli ste se sa radom u timu.

    Vođenje tima nije jednostavno. Naprotiv, potreban vam je poseban set veština i osobina koje bi vas činile dobrim liderom. Sa druge strane, potrebno je i da "znate kako sa ljudima". To ne znači ništa drugo do da imate dovoljno empatije, odlučnosti i sposobnosti da ljude sa kojima radite suptilno podstaknete da se maksimalno trude.

    Navešću vam neke taktike koje su meni pomagale da od svojih saradnika izvučem maksimum.

     

     timovi.jpg

     

    1. Delegiranje posla i odgovornosti

     

    Retki su oni koji mogu obiman posao da obave sami, a da sve završe u razumnom roku. Što pre shvatite da je poželjno da podelite posao sa nekim, to bolje. Ukoliko možete, vodite računa prilikom izbora članova svog tima. Međutim, ukoliko vam je tim samo dodeljen, bez mogućnosti da učestvujete u njegovom stvaranju, potrudite se da izvučete ono najbolje iz svakoga. 

    Verovatno ćete nekada i pogrešiti, dodeljujući određenu vrstu posla nekome ko ne ume baš najbolje da se snađe, ali to je sasvim normalno. Ne možete odmah, bez greške, proceniti ko je za šta talentovan. Posmatrajte one sa kojima radite. Potrudite se da ih upoznate, jer što ih bolje poznajete to ćete im lakše dodeliti posao u kome će biti dobri.

    Kada sam obavljala posao urednika, morala sam da se oslonim i na svoje kolege. Iako sam perfekcionista i mislim da sve mora da se obavi savršeno, shvatila sam da je bolje obaviti posao dobro, nego obaviti deo posla savršeno, a deo ostaviti nedovršen. 

    U jednoj smeni od osam sati bilo je neophodno pratiti novosti u zemlji i svetu, objavljivati vesti sa adekvatnim slikama, šerovati zanimljive vesti na fejsbuk stranicu i brisati neprikladne komentare, kao i pratiti komentare koji stižu na sajt. Naravno, tu su različite rubrike - od informative, preko vesti iz sveta i sporta do nezaobilaznih vesti iz sveta zabave.

    Kao neko ko se ne razume baš preterano u vesti iz sveta zabave, morala sam da se oslonim na sud onih koji su radili u toj rubrici. Oni su bili ti koji bi procenjivali koliko je nešto važno ili nevažno, a ja sam bila ta koja je morala da veruje da su u pravu. Tako smo posao obavljali daleko brže nego kada bih ja morala da procenjujem i odlučujem šta je od tih događaja bitno jer za mene skoro ništa iz tog sveta nije bitno.

    timskirad.jpg

    Kako biste ovu taktiku učinili još boljom, postavite se tako kao da su vaši saradnici direktno odgovorni za svoj deo posla. Za svaki propust u svojoj oblasti oni će direktno odgovarati. Ljudi se često opuste ukoliko rade u grupama zato što znaju da će, ako ne urade sve što treba, neko drugi uraditi njihov deo posla. Ovo se mnogo ćešće dešava ukoliko svi članovi tima rade zajedno kako bi ostvarili neki cilj.

    2. Dajte dobar primer

    Ne možete očekivati da vaš tim radi dobar posao ukoliko vi ne dolazite na posao, zabušavate, traljavo obavljate svoje zadatke... Gledajte na to ovako: ukoliko učite decu da moraju da budu vredni, a dane provodite lenčareći, male su šanse da to nauče, zar ne?

    Onih dana kada sam bila zadužena da budem urednik, uglavnom sam sedela u svojoj stolici, za računarom. Dozvoljavala sam sebi jednu kratku pauzu za kafu i odmor i, naravno, odlazak do toaleta. Ukoliko je bilo mnogo posla da se obavi, često bih jela za računarom, radeći u isto vreme. Iako to nije baš lepo, a ni praktično, to je uticalo na ljude sa kojima sam radila tako što su se više trudili.

    Imajte u vidu da ne morate da održavate strogu atmosferu. Dozvoljeno je, čak i poželjno, našaliti se ili ispričati kratku anegdotu.

    Ukoliko obavljate sve što je potrebno na vreme i trudite se kako bi projekat uspeo, dajete dobar primer članovima svog tima. Pohvalite sve za trud, naročito one koji su obavili dobar posao. Nemojte samo kritikovati one koji se nisu dobro pokazali, i uzimati trud onih koji su dobro radili zdravo za gotovo. Naravno da je potrebno kritikovati one koji zabušavaju, ali je u isto vreme neophodno pohvaliti one koji su dobro obavili posao.

     

     timovikomunikacija.jpg

     

    3. Komunikacija

    Potrudite se da svi znaju detaljno koji posao treba da se obavi, koji su rokovi, šta je poželjno a šta nepoželjno raditi. Nemojte da pretpostavite da svi znaju ili da će sve upamtiti.

    Kako biste ovo uspešno obavljali možete koristiti neki softver za vođenje projekata. Podesite ga tako da svaki novi zadatak ili dodatak nekog projekta stiže na imejl, kako bi u svakom trenutku znali šta sve treba da odrade i do kada zadaci moraju biti završeni.

    Postavite određene ciljeve koje bi trebalo da dostigne svaki član vašeg tima. Ukoliko ispune sve što treba, nagradite ih bonusom. Ono što motiviše najveći brolj ljudi danas je novac. Takođe, razgovarajte sa onima koji ne uspevaju da dostignu određene ciljeve. Ako imaju neki problem, pomozite im da ga reše koliko god je to u vašoj moći. 

    Osim toga, očekujte od svakog člana tima da pruži svoj maksimum. Ljudi se podsvesno trude da opravdaju tuđa očekivanja, pa će se postarati da obave svoj deo posla bolje nego inače.

    Pitajte ih za ideje na koji način bi oni obavili određeni zadatak. Možete dobiti dobru ideju koja će vam uštedeti dosta vremena. Sa druge strane, članovi tima će se osećati važnim i smatraće da umnogome doprinose ispunjenju zadatog posla.

    Trudite se da održavate dobre međuljudske odnose. To znači da vi, kao lider, nemate tu privilegiju da se posvađate sa nekim, posebno ukoliko je reč o timu čije članove ne možete sami da birate. Vi ste onaj koji mora da rešava sukobe, nemojte biti onaj koji ih raspiruje.

    I, na kraju, imajte u vidu da ne postoji čarobni trik koji će vam omogućiti da budete dobar lider. Neophodno je da isprobate nekoliko taktika kako biste videli koju je najbolje primeniti.  

    [ Izmenjeno: sreda, 13. septembar 2017., 18:01 ]

    Komentari

       
      Bilo kom na svetu

      Smanjite vreme koje provodite na društvenim mrežama uz ovih 5 alata 

       

      Koliko puta dnevno, tokom posla, samo "bacite pogled" na mobilni telefon kako biste videli da li ste nešto propustili na društvenim mrežama? Ili, poput mene, proveravate malo preko mobilnog telefona, malo preko računara?

      Činjenica je da retko koja od ovih provera traje kratko i obično provedete više vremena nego što ste planirali. Kada sam pokušala da "izmerim" koliko to zapravo traje ispostavilo se da je znatno više nego što sam mislila. Tako je "desetak minuta" zapravo bilo 35. Kada se oni ponove dva-tri puta tokom posla, ponekad se ispostavi da sam više vremena provela na Fejsbuku i Tviteru nego što sam, zapravo, radila.

      Prokrastinatori, oni koji odlažu obavljanje posla, imaju problem ne samo sa kontrolisanjem vremena koje provode na društvenim mrežama već i sa produktivnošću i pravljenjem prioriteta.

      Verovatno znate da se ovi problemi mogu rešiti, ili bar ublažiti, korišćenjem različitih aplikacija ili alata. Neke od njih upotrebljavam, jednostavno, kako bih merila vreme koje provodim na netu ili radeći neki posao, dok druge koristim kako bih napravila spisak zadataka koje treba da uradim.

      Međutim, ako se bavite digitalnim marketingom, možda će vam biti korisnije aplikacije za produktivnost jer one koje mere vreme ne razlikuju obavljanje posla na društvenim mrežama od njihovog korišćenja kako biste se zabavili.

      RescueTime

      RescueTime funkcioniše tako što prati vaše aktivnosti i meri koliko vremena provodite radeći ih. Možete i da postavite ciljeve - primera radi da provodite na Fejsbuku manje od jednog sata dnevno. Podesite da svakoga dana dobijete na imejl koliko ste vremena radili nešto i da li ste ostvarili svoj cilj.

      Instalirala sam ga kako bih utvrdila gde nestaje moje vreme i trud se isplatio. Ipak, ima i negativne strane: ne vidi vreme koje provodite u Microsoft Office ili Libre Office paketima, pa ga računa kao vreme koje niste proveli produktivno.

      Togl

      Togl možete da ga aktivirate kada radite na određenom projektu kako biste znali koliko vam vremena treba da, na primer, napišete tekst. U besplatnoj verziji možete da ga povežete sa Asanom, kako biste pratili koliko vam vremena treba da odradite određeni projekat.

      Lak je i jednostavan za korišćenje. Ipak, ne meri vreme non-stop kao RescueTime, pa meni nije u potpunosti odgovarao za stalnu upotrebu. Mnogo je efikasniji kao desktop aplikacija nego kao dodatak za pretraživač jer možete da podesite da se tajmer uključuje čim pritisnete određeno dugme, dok se ovako može desiti da to zaboravite, kao što se meni dešavalo. 

      Todoist

      Todoist funkcioniše kao spisak - podesite projekte i stvari koje treba da uradite. Možete ga koristiti ne samo za posao, već i kao podsetnik svega što treba da završite tokom dana. Ukoliko ne uradite sve što ste planirali, sledećeg dana dobijate na imejl spisak obaveza za taj dan, kao i onih koje su ostale nezavršene. Još jedna od dobrih opcija je to što jednim klikom mogu da odložim obavezu za sutra.

      Sa druge strane ima neku vrstu stimulacije - skupljanje Karma poena. Svakog dana kada ste produktivni ili ispunite zadati cilj - dobijate poene. Onih dana kada niste, gubite ih. U premijum verziji aplikacija nudi i podsetnike.  

      Asana

      Asana je slična kao Todoist i naročito zgodna ako radite na projektu sa više saradnika. Imate priliku da pratite ko je šta uradio i da odmah tu, unutar aplikacije polemišete umesto da izlazite iz aplikacije, šaljete imejl, ponovo ulazite.

      Koristim je za poslove upravo te vrste - za one koji su sa saradnicima. Jedino može da vas grize savest što vam svakog jutra stiže imejl - imate jedan, dva, pet zadataka koje niste obavili juče.

      Freedom

      Freedom je izuzetno koristan kada sam u "frci" sa vremenom, odnosno kada za određeno vreme treba završiti sav posao. Funkcioniše tako što blokira sajtove koji vam odvlače pažnju.

      Na primer, možete da napravite listu sajtova koji vam smetaju i blokirate ih kako biste smanjili gubljenje vremena. Ili, možete da podesite da svakog dana u određenom periodu sajtovi sa društvenim mrežama budu blokirani. Možete da blokirate i internet, ako vam nije potreban tokom posla.

      Imajte na umu da nijedan od ovih alata nije idealan i da je, možda, najbolje da koristite kombinaciju navedenih ili sličnih alata. I zapamtite, bolje je raditi kraće, a efektnije nego da ceo dan provodite za računarom, a ne uradite ništa.

      Slike sa: Unsplash 

      [ Izmenjeno: sreda, 23. avgust 2017., 14:11 ]

      Komentari

         
        Slika Nevena Nikolić
        napisao/la Nevena Nikolić - petak, 28. juli 2017., 18:33
        Bilo kom na svetu

        Da li svako može biti moderator? Možete li sebe da zamislite u ulozi moderatora?

        Od kada je sveta i veka, čovek je razmenjivao iskustva i na taj način i učio i podučavao. Oduvek nas je privlačila ideja da širimo znanje… Pretpostavimo da je većina nas bar jednom u životu poželela da se nađe u ulozi učiteljice, nastavnika ili profesora.

        Ako je tako, ova priča će vas zanimati. Tokom našeg odrastanja, postoje uzori na koje se ugledamo i koje sledimo. To se stručno naziva učenje po modelu. Neki od nas ispune želju i postanu upravo učitelji, nastavnici ili profesori. Svi oni se zapravo na neki način bave moderiranjem.

        dizajngrafike.jpg

        Kako to?

        Svaki nastavnik moderira proces učenja. Dobar nastavnik vodi svoje učenike kroz more znanja i ukazuje mu na bitne putokaze. Na primer, nastavnik biologije upoznaje svoje đake sa biljnim i životnjskim svetom. Đaci uče da razlikuju biološke pojave u prirodi i svoja znanja primenjuju u svakodnevnom životu. Nastavnik je svoje znanje stekao formalnim obrazovanjem, ali je veštinu podučavanja sticao neposrednim iskustvom u radu sa đacima. Da uprostimo, dobar nastavnik nije onaj koji mnogo zna, već je dobar nastavnik onaj koji će đake voditi kroz proces učenja i naučiti ih kako da uče.

        Šta je sa onima koji nisu postali nastavnici, a imaju mnogo znanja, zanimljivih i prekopotrebnih veština? Naše pitanje je sledeće, da li i oni koji nisu postali nastavnici, mogu da budu moderatori?

        Svakako da mogu! Najjednostavnije, moderacija je put do sticanja znanja. U ovom slučaju, reč moderiranje shvatićemo kao vođenje i oblikovanje. Dobar moderator je onaj čije će nam vođenje omogućiti da učimo lako i stičemo potrebne veštine.

        moderacija1.jpg

        Da li ste svesni da u svakodnevnoj komunikaciji sa svojim okruženjem, mi dajemo i primamo informacije koje u svojoj srži nose neko znanje ili veštinu. Uzmimo primer iz svakodnevnog života. Naše bake, ujne, tetke koje su savršene domaćice. Osim što su jela koje one pripremaju prava mala gozba, njihova prava veština je u tome što i najkomplikovaniji recept objasne rečima razumljivim svakom. Domaćica je neko ko svoje znanje stiče iskustvom u svakodnevnom pripremanju hrane. Gore pomenute bake, tetke i ujne zapravo moderiraju naše znanje o kuvanju, što znači da iako toga nisu svesne, one su moderatori.

        U današnje vreme klinci su ti koji moderiraju znanje i kompjuterske veštine svojih roditelja. Nekada je to metodom demonstriranja pored računara, a nekada putem sms poruka ili u telefonskom razgovoru, roditelji smaraju klince da im objasne kako da puste film ili pokrenu igricu. Klinci u stvari plasiraju svoje znanje i tako podučavaju roditelje. Znanja o računarima koje mlađe generacije imaju nisu isključivo stečena formalnim obrazovanjem, već iskustvenim učenjem.

        Da zaključimo…

        Mnogo je primera iz života da učenje nije samo ono što su nas učili u školi. Znanje ili veštine koju posedujemo i koristimo u svakodnevnom životu nekome bi bile od koristi ukoliko bismo se usudili da svoje znanje podelimo. Pođite od sebe, koliko malih talenata i veština imate i njima se savršeno služite? 

        [ Izmenjeno: subota, 2. decembar 2017., 20:50 ]

        Komentari

           
          Bilo kom na svetu

          Koliko je teško zaposliti radnika u IT sektoru?

          Na ovako jednostavno pitanje iz naslova, odgovor je komplikovan, jer zavisi od toga kakav ste poslodavac (državna firma, privatno preduzeće), zatim koliko ste veliki (velika kompanija, mala firma, preduzetnik početnik), kao i od toga kojom delatnošću se bavite (da li su vam potrebni moleri, automehaničari, prodavci, programeri, pravnici …). Ova tema je razrađivana kroz razne HR tekstove i obuke, ali ovde ćemo podeliti iskustvo zapošljavanja radnika u početnim malim firmama, konkretno startap (StartUp) firmicama koje su danas popularne i u kojima se poslodavci, odnosno osnivači susreću sa ovom vrstom problema.

          radnik_01.jpg

          Kao i svaki startap, bez obzira na to da li je uspešan ili ne, počinje se od ideje i strasti koju ima osnivač ili grupa osnivača. Čest je slučaj da osnivači opijeni idejom krenu u realizaciju i pri tom uopšte ne vode računa o opasnostima koje vrebaju u poslu preduzetništva. Kako se dalje posao širi, potrebno je i širiti i tim odnosno angažovati ili zaposliti nove članove tima, tj. nove radnike. Ovo može biti velika zamka i osnivači, ili čak i ljudi koji imaju samo ideju ali ne i registrovanu firmu, moraju da donose odluke po pitanju novih radnika. Prilikom zapošljavanja novih radnika potrebno je doneti nekoliko odluka. Krenimo redom.

          Da li zaposliti prijatelja ili nekog potpunog stranca?

          Zapošljavanje prijatelja kao radnika za određenu platu može da bude mač sa dve oštrice. Sa jedne strane dobro je pomoći prijatelju i dobro je imati u timu nekog ko vas poznaje, ko zna vaše navike, želje, način rada, pa to može biti korisno za zajednički napredak. Sa druge strane to može biti i nedostatak jer će se uvek postavljati pitanje visine plate i učinka koji je radnik ostvario za tu platu. Takođe je teško zadržati odnos poslodavac - zaposleni, pogotovo onda kada vreme provodite družeći se van posla, odnosno van kancelarije. Ako baš želite (ili morate) da sarađujete sa prijateljem/drugarom bolje je rešenje da ga angažujete tako što ćete mu ponuditi deo firme u vlasništvu ili zaradu na procenat, a sve to naravno u slučaju da je kvalifikovan za taj posao. Jako je važno da nikada iz sažaljenja ili nekih drugih emotivnih pobuda ne nudite posao. To se može rešiti na drugačije načine :)

          Da li zaposliti početnika ili iskusnog radnika?

          Ovo je možda i najvažnija odluka koju treba da donesete, odnosno najveća dilema, jer ako tu pogrešite, može se desiti da trpi cela firma - pogotovo na početku. Zbog pogrešne procene po ovom pitanju može da se desi ne da ne uspete da održite firmu, već da se ona zbog toga ugasi. Za ovakvu dilemu nema tačnih rešenja, ali ima nekih preporuka. Logično je da je bolje zaposliti iskusnog radnika, stručnjaka, jer u tom slučaju ne trošite vreme i energiju za učenje, uvođenje u posao, mentorstvo, već dobijate instant radnika koji odmah počinje sa poslom i odmah ostvaruje rezultate i donosi vrednost firmi. Nedostatak kod ovog izbora je to što je teško naći ovakvog radnika, pogotovo u malim sredinama u kojima nije razvijen preduzetnički ili inovacionih sektor pa su oni često negde drugde već angažovani. Da biste zaposlili takvog radnika, morate izdvojiti veću platu nego za početnika, jer on već poseduje znanje, odnosno ulagao je u sebe i logično je da neće raditi za mali novac (naravno, ovaj nedostatak predstavlja nedostatak za firmu jer treba izdvojiti više novca). Sa druge strane nedostatak može biti upravo to što je taj radnik već izgrađen radnik, ima svoje navike, doneće sa sobom neki način rada iz drugih kompanija, neće se razvijati kao i vaša početnička firma itd. Može se reći da nije od početka "član porodice".

          Zapošljavanje mladog radnika, početnika takođe ima svoje prednosti i nedostatke. Prednost za firmu je to što izdvojena sredstva za platu mogu biti manja, što je veoma korisno za početničke startape koji nemaju novca u početku. Jedna od velikih možda i ključnih prednosti je to što će se taj radnik razvijati uporedo sa firmom, prilagodiće se delatnosti kojom se firma bavi, jer on nema iskustva pa samim tim ni izgađen poslovni identitet. On je, dakle od samog početka "član porodice". Nedostaci prilikom zapošljavanja početnika su brojni. Prvi od njih je kvalitet posla koji zaposleni treba da izvrši. Početnik će mnogo grešiti, neće davati potreban kvalitet i nećete moći da se oslonite na njega. Morate ulagati u njegov razvoj, u edukaciju, morate odvojiti vremena i energije kako biste ga uveli u posao (kroz mentorski rad i sl), a ponekad je potrebno i angažovati nekog iskusnijeg da prati početnike. Tako dolazimo do zaključka da one prednosti (manji izdaci za platu, na primer) i nisu prednosti, jer morate platiti razvoj, obuke a potrebno je i vreme. Takođe, veliki nedostatak je to što ćete koristi od toga što ste zaposlili početnika imati tek nakon nekoliko meseci, a i to zavisi od njega Može da se desi da ne može da isprati zahteve firme ili da odustane.

          Koliku platu odrediti novom zaposlenom?

          Ovo pitanje muči mnoge poslodavce (ovde izuzimamo one "gazde" koji i od minimalca traže neki dinar nazad), pogotovo vas koji čitate ovo, razmišljate o uspehu vaše ideje i svesni ste da je neophodno motivisati radnike. Često čujemo da novac nije motivacija, ali to u potpunosti zavisi od zapolsenog, jer ipak od nečeg treba živeti.

          Čest je slučaj da čujemo da su plate u IT sektoru veoma visoke. Pojam "veoma visoke" je relativan, ali za ovaj tekst usvojićemo da su visoke plate one koje su duplo veće od nekog proseka u državi, a niske su oni koje su duplo niže.

          Ovde se ponovo vraćamo na slučaj iskusnog radnika i početnika. Postoje slučajevi u kojima početnici i ne dobijaju platu nekoliko meseci, dok su u početničkom stažu, ali je naš stav da svako ko radi mora da bude plaćen za svoj rad. Za iskusnog radnika visoka plata odmah na početku može biti jak motivacioni element i višom platom ćete privući bolje radnike. U isto vreme, poslodavci često misle da će visokom početnom platom stvoriti sliku o tome kako je njihova firma veoma uspešna (naravno da ovo ne mora da znači, niti je pravilo, ali ljudi ovde čudno razmišljaju). Sa druge strane, može se desiti da budete nezadovoljni radom tog radnika i da njegov učinak ne opravdava toliko visoku platu, odnosno, shvatite da morate zaposliti još jednog radnika, i da, samim tim, onom prvom morate smanjiti platu. Smanjenje plate je veoma loš potez, pogotovo motivacioni, jer ćete time u potpunosti izgubiti radnika, izgubićete i blizak, porodičan odnos u firmi – a to je ono najvažnije. Bolja varijanta bi bila da na početku plata bude niža, a da nakon potvrde kvaliteta povećavate platu. Ovo će delovati veoma stimulativno za radnika. Kod početnika je isti slučaj, s tim što ovde na početku i ne možete odvajati novac za visoku platu. Radnik početnik je investicija u koju firma treba da ulaže.

          Kada smo kod plate, važno je napomenuti da za radnika motivacija može biti i nefinansijski element. Ovde već dublje zalazimo u HR vode, ali za firmu je bolje da deo novca ulaže u edukaciju, razvoj, unapređivanje svojih zaposlenih nego u neto platu. Ovo je dobro iz ugla firme, ali iz ugla zapslenog je pitanje šta bi radnik više voleo :)

           radnik_03.jpg

          Ova tema se dalje može razrađivati, ali firmama u početnoj fazi pogotovo ako je firma u manjem mestu pa je teško pronaći kvalitetan kadar, pitanje radnika može biti pitanje egzistencije firme. Dobar zaposleni je onaj koji oseća duh firme, onaj koji želi da napreduje i razvija se sa firmom. On želi da jednog dana bude menadžer u firmi ili partner. Dobar zaposleni rizikuje, smišlja novine, predlaže nove projekte … jednostavno počinje da živi ideju i viziju firme. Teško je pronaći ovakve radnike, pogotovo u IT sektoru u kome mnogi misle da vrede ako sklope WP sajt ili sakupe 20K lajkova na fejsbuku.

          Kvalitetan radnik je Sveti gral svake firme i treba ga naći, negovati i nagraditi... Uspeh je onda zagarantovan.   

          Slike: pixabay.com

          [ Izmenjeno: subota, 9. septembar 2017., 16:23 ]

          Komentari

             
            Slika Zoran Milojević
            napisao/la Zoran Milojević - nedelja, 28. maj 2017., 10:17
            Bilo kom na svetu

            Za proces učenja neophodna je motivacija. Kroz život prolazimo učeći vođeni različitim motivima. Predstaviću standarni tok učenja kroz život tako što ću životni ciklus učenja podeliti na nekoliko segmenata u kojima ćemo jasno prepoznati koji su to motivi i kako od tih motiva zavisi uspeh.

            1. Nakon samog rođenja učenje nam je nametnuto kroz borbu za život. Učimo da hodamo i pričamo zato što su nam to neophodne egzistencijalne veštine. To je jak motiv koji naše veštine dovede do savršenstva. 
            2. Nakon toga nas uglavnom upišu u obdaništa (ovde roditelji imaju motiv, jer moraju na posao da rade, nema ko da nas čuva). U obdaništu uživamo, učimo kroz igru, zajedno sa vršnjacima, napredujemo i socijalizujemo se. Ovo je period kada najviše napredujemo u životu.
            3. Nakon toga sledi upis u obavezne škole. Motiv je uglavnom spoljnji, motiviše nas država tako što zahteva da idemo u škole. Kroz osnovnu školu proces učenja nam je nametnut preko predmeta koje ili volimo ili ne volimo, kroz nastavnike koji nam odgovaraju ili ne. Ovde smo u sistemu i prilagođavamo se prosečnom učeniku u grupi, svi zajedno pokušavamo da prođemo kroz iste sadržaje koje nam možda uopšte i ne odgovaraju. Cilj nam je srednja škola. 
            4. Sledeći korak nije obavezan, ali je društvo nametnulo da treba pohađati konkretnu srednju školu kako bismo se specijalizovali za konkretnu oblast. U poslednjih 20 godina ovo je produžetak osnovne škole, odnosno "obdanište za veliku decu" jer 80% učenika pohađa školu iz nekih potpuno nevažnih razloga za svoj razvoj i napredovanje ("nema drugog smera u mom gradu...", "tamo mi ide društvo...", "ovde nema matematike i fizike ...")
            5. Nakon srednje škole, danas mnogi odlaze na fakultete. Ovde se već motiv sastoji iz tri dela:
              • prvi je društvo u kome živimo, koje je nametnulo da je OK da se završi fakultet, glupo je da se ostane na srednjoj školi (nebitno da li imamo kapaciteta za to ili ne), 
              • drugi je to što nemamo šta da radimo nakon srednje škole, teško je naći posao i logično je da ne gubimo vreme, nego da idemo na fakultet da dobijemo diplomu,
              • treći motiv je već onaj koristan, a to je želja da napredujemo u određenom pravcu da se specijalizujemo, steknemo nova znanja i razvijemo veštine. 

            Među ova tri motiva, dominiraju prva dva. 

            blog_01.jpg

            Kada se ovaj proces polunametnutog učenja završi, nakon 20 godina, uglavnom nam dalje nije uopšte do učenja. Većinu ovih godina imali smo nametnuto učenje sa spoljašnjim motivima, koje nam je dalo diplomu, ali ne i znanje potrebno za dalje napredovanje i uspeh. Tada smo na velikoj raskrsnici i od puta u koji skrenemo napravićemo uspeh ili ne. 

            Diploma koju smo stekli kroz formalni sistem koji sam opisao iznad može nam služiti da pronađemo posao u nekoj državnoj insistuciji. Ako je vam je cilj da se "uglavite" u opštinsku upravu, javno komunalno preduzeće ili takvu neku ustanovu to će vam poći za rukom. Potrebna vam je određena "veza", možda članska kartica neka vladajuće stranke, nekoliko ustupaka i dobićete posao i platu od 30-40000 dinara. Mnogi su zadovoljni ovakvim statusom. Radno vreme od 8 do 15, sedenje na šalteru ili kancelariji, nikakva odgovornost. Lepo zvuči, ali nije to za svakog. To je za one koji nisu sigurni u svoje znanje, koji ne mogu na drugačiji način da dođu do posla, koji su se provukli kroz formalni sistem obrazovanja, prepisivali i varali na ispitima, a možda i kupili diplomu. Ovde nema ni učenja ni napredovanja, večito ostajete zarobljeni u tom svetu, osim ako ne uspete da se kroz politiku, poltronstvo ili kriminal probijate dalje. 

            Drugi put na raskrsnici je da sebi kažete da je kraj formalnom obrazovanju koje je spolja nametnuto, da sada počinje novi proces učenja i napredovanja i da je vreme za stvarno učenje i napredovanje. Neophodno je da krenete tim putem, putem neformalnog obrazovanja, odnosno učenja onog što vas interesuje, pohađanja dodatnih obuka, školica, kurseva, praćenja trendova i poseta konferencijama. Da biste dalje napredovali, pronašli posao i poslodavca koji će vas ceniti prema znanju, a ne prema tome što vas je stranka dovela, ili da biste pokrenuli svoj posao, postali "sam svoj gazda" ili jednostvno postali stručnjak koji će raditi za ceo svet putem interneta (freelanser), neophodno je da nastavite sa učenjem i svojim usavršavanjem.

            Zato je potrebno da pohađate onlajn kurseve, recimo ove ovde ili neke druge. Internet je prepun dodatnih sadržaja za stručno usavršavanje, uglavnom na engleskom jeziku, ali i puno drugih jezika, a evo na ovim stranama i na jeziku koji razume ceo Adria region. Problem koji sam opisao iznad prisutan je u svim državama u Adria regionu i rešenje je isto za sve nas na ovim prostorima: neophodna su dodatna kvalitetna usavršavanja kako biste sebi napravili život kakav želite.

            A mi mislimo da znamo šta želite :)

            Slika: pixabay.com

            [ Izmenjeno: petak, 28. juli 2017., 15:21 ]

            Komentari

               
              Slika Zoran Milojević
              napisao/la Zoran Milojević - četvrtak, 11. maj 2017., 17:10
              Bilo kom na svetu

              Asocijacije u PowerPointu

              Vidim da učenici puno vremena provode na slagalici ili sličnim kvizovima na fejsbuku. Nikada nisam mario za to enciklopedijsko znanje koje ničemu ne služi, ali poštujem takmičarski duh i uvek sam za takmičenje u razmišljanju … da vam ne pričam zašto je sve dobro :)  Pokušavam da se setim kako sam došao na ideju za ovaj čas, ali nešto mi ne ide … uglavnom,  mislim da sam tražio neku interaktivnost za čas, pa se setio da je PIL nedavno izbacio tekst kako napraviti asocijacije u PowerPoint-u … ostalo je mašta.

              Od svih časova koje imam, nekako mi je najinteresantnije da radim na časovima odeljenjske zajednice sa mojim odeljenjem. Oni sada pune 18 godina … to je klasična ludnica, jer ne mogu da se pokupe u ovom vremenu haosa, čak je i meni teško, a kamoli njima sa svim ljubavnim i navijačkim mukama. Samim tim, pokušavajući da ih razumem, uživam u njihovim „problemima“ i pokušaju da im pomognem. U razgovoru sa njima i prateći ih na društvenim mrežama, jasno je vidljiva želja da se predstave u pozitivnom svetlu, da budu interesantniji, drugačiji, da se bore za pravdu i bune protiv nepravde, jednostavno prave neku sliku o sebi. Često ta slika koju oni pokušavaju da naprave nije baš realna i nisu svesni kako ih drugi vide. Ovo je baš primetno na društvenim mrežama, jer kada pogledam njihove profile ili tvitove, jasno vidim drugačije osobe od onih sa kojima razgovaram u školi.

              Iz tog razloga na jednom času sam napravio asocijaciju za jednu učenicu, onako kako je ja vidim. Malo se začudila, ali to je to, takvu sliku šalje. Na času sam predstavio tu asocijaciju, učenike podelio u tri grupe i baš igrali igru, kao u kvizu. Iako im uopšte nisam rekao da se radi o nekoj ličnosti, pogotovu iz odeljenja, nije im trebalo puno vremena da pogode. Zanimljivo je bilo kada smo krenuli sa drugom prezentacijom koja za konačno rešenje nije imala ličnost – na otvorena polja ‘muka’ i ‘kafana’, odmah su predložili imena druge učenice. Interesantno :(

              Kao domaći zadatak svi su dobili asocijaciju, odnosno šablon u PP, kako bi je napravili za nekog iz odeljenja. Naravno, svoje radove su mi slali na e-mail, a ja sam ih prezentovao na času, potpuno anonimno, tako da se niko nije mogao ljutiti ni na koga. Radovi su bili odlični, prikazivali su drugare i drugarice sa njihovim karakteristikama. Uglavnom je tu bilo smeha, ali veoma brzo su pogađali i rešavali asocijaciju. To je dokaz da se dosta dobro poznaju.

              Ovo je dobar primer časa kako da učenicima na zanimljiv način prikažete kako se međusobno vide. Uglavnom su asocijacije pravili za svoje najbliže prijatelje, sa pozitivnim osobinama, ali ima i onih koji nisu bili baš tako blagi. Da biste vi mogli da iskoristite ovaj primer za svoj čas, evo ovde postavljam gotov šablon prezentacije. Treba samo da ga preuzmete i da napravite kviz za nekog svog učenika, događaj, pojam … bilo šta.

              Gotov šablon prezentacije – asocijacije

              Šablon je tako napravljen da je jednostavan za upotrebu. Sastoji se od jednog slajda koji sadrži oblike sa izlaznim efektom – da nestanu prilikom klika na oblik. Ono što treba da uradite je da pomerite te oblike levo ili desno da se ispod njih vide drugi oblici u kojima se upisuju reči za određene polja. Kada popunite sve reči, samo vratite one oblike preko njih da se ne vide. Jednostavno. Za one koji se ne snalaze baš u PowerPoint-u, evo i kratkog video uputstva kako da urede ovaj šablon.

              [ Izmenjeno: subota, 1. juli 2017., 16:10 ]

              Komentari